15. јануар 2017.

РОМАН У НАСТАЈАЊУ


ЗОРАН М. МАНДИЋ

РОМАН У НАСТАЈАЊУ

Никада нисам ни помислио а камоли
покушао да напишем роман
Тврдоглавост рукописа одувек је
одвлачила у песму у
поље макова озвучено цвркутом
мелодијама из историје језика птица
Између романа и песме две патње
стрпљиво стоје у реду
Романи пате од историја података од
превелике чежње за ситницама стајања
настајања и престајања света илузија
неверника
Песма се рађа у себи у срцу из кога је
Христос изашао на путу за Јерусалим
Тако је рођена логика говора
Писмо које су књижевници
преграђивали и кварили
Нема логике у подизању зидова између
Старог и Новог завета
Савршенства немају граница
О томе сведочи новозаветно поље музике
Бескрај лепоте
Лист песка на води
Романи су увек јавност
Старе уморне даме
Оне непрестано мрмљају из асматичних
углова из
загушљивх просторија простачких станица
За ту обест лекове је требало потражити у
ненадмашним лирикама Достојевског
У нежној стрпљивости песме срце је
једини узор
Узор Христосове логике говора и


Достојевскове поезије поезије