ПРЕД НЕСТВАРНИМ ШТАФЕЛАЈЕМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕД НЕСТВАРНИМ ШТАФЕЛАЈЕМ

После толико времена опет

пред нестварним штафелајем

ослушкивање слике која узмиче

паузи

низу заробљених детаља у

ненапуштеном поретку стварања

међу незналицама и парадерима

утрнулих урушевина града и

његовим све јаднијим јадима

Онај који није заборавио да одмотава

у мрачним лавиринтима светлости

немирно клупко боја

наставиће тамо где је стао својим

невиним чуђењем

својим неодложним пословима у свету

линија

запречених оградицама и бувљацима

малих интереса

насликаће их заточене у гримасама

пластифициране и надуле од завета и

заклетви

одбачене од сенки и инспирација форми

разобличене у безобличности

међу туморима јефтино купљених знакова

понашања

са титулама извађених са дна бесмисла

у чијем су мору рибарили Сократ и Ван Гог

жудећи за ликом празнине као јединим пленом

Са њихових давно изнедрених исказа још увек

капљу боје и речи

А Алтамирањани на усахлој светлости лојанице

дорађују цртеже својих животиња

измаштаних улова

2.

Двадесет и први је век

подижем чашу добро обојеног вина

у тако несмотрено изговореној реченици

Дубоко свестан да је поезија легло

супростављених мисли

појачаног срца

превида препуно упалих митова

неспретних филолога у улизништву знања

непроглашених генија

На нестварном штафелају као на распећу

лелуја оболело тело историјске сенке

са кавернама већим од библијских

на пиједасталу одњихалог згранути моралисти

траже место за стајање

до покиднућа им распалих вена изненађењем

одњиалим у вери

у појмовима естетског чуда оболелих од

несносних чудака у препричавањима и

аљкавим преписима

у мноштву мањкавости оста незабележеним

списак ванземаљских сликара послатих доле

да поправе оболеле цртеже

да исцеле гнојаве упале боја

изваде црну из беле да се одмори

да кроз спектар прошетају своју узнемирену

видљивост

Али ко сит незнањем да верује у божанско

пијанство

ко то тамо пева о ведрини недоцртаног

недосликаног

3.

Упорно смирујем речи

преосталим ручком

Нуткам их разним техникама васцелог уживања

Наводим на превару

Подмићујем једне

друге поткрадам

позајмљујем оно што ми не треба

Тражим сликара

међу сенкама депортованим у пакао

на станицама закрченим депонијама

надахнутих мртвих природа у расходу

Сократ и Ван Гог све ћудљивије одбијају

билокакву помоћ

Неће да сведоче