15. јануар 2017.

НАСПРАМ ЧУДА





ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАСПРАМ ЧУДА

Чуда не бирају време
Места
Она у интелектуалној драми
Налазе лица
На која ће пренети светлост и њом
Обасјати машту
Стидљивог цртача кругова на води
У њој
стидљивог песника који сриче стихове о
одговорности светлости
који пуном реченицом обједињује причу
о случају и
не жали се непокорним речима и
не посеже за предметима
Један од њих увек ће на крају остати да
Преслика предмете
За друге
Који неће стићи
У чијем ће будућем искуству у
Облику праха личити на мрљу
Личити на прашину
Бити непокретан део зида
Чуда не бирају преграде
Она их даривају еху молитви
Које развезују језик и наде везују за тег
Који ће их одвући на дно дубина
На дно мрака
Где чуда тајно силазе по своју


одговорност