ЗОРАН М. МАНДИЋ
МОЋНО ЛИКОВНО ЧУЛО
Млади академски сликар БОЈАН ШИМУНОВИЋ је недуго, након
дипломирања на новосадској Академији уметности, запажено ступио на савремену
ликовну сцену диљем Србије на којој се паралелно представио и низом занимљивих
идеја у пољу вајарских остварења. За оспољавање таквог успеха највише је
допринео дух његовог вансеријског чула у пољу кодирања карактера пулсација
ритама и динамике уметничког одрастања, без кога сваки, маколико талентовани
стваралац, упада у замке посрнућа и муке владања неопходним самопоудањем. У
контексту овог закључка ваља истаћи и мишљење славног Пикаса по коме је за
младог сликара важно да одмах на почетку сучели се са мудрошћу одмицања,
са пристојне дистанце, како од плазме првих лекција у процесу ликовног
академског учења, тако и од искустава са обухватима непотребних утицаја на
првим сликама, те да коцептуално овлада празнином између будућих изложби ситуираних
у кључном разлогу, који осветљва пут исписивања план за сутра на њиховим
мистериозним аутистичним белинама, чинећи то искључиво са језиком стратегије
начина претварања „јуче“ и „данас“ у будуће перфекте и презенте аутопоетичке
ликовне визије.
На овој изложби може се читати идеја оргиналне представе о томе, како и колико
дух целине треба да господари аутоономијама појединачних радова. Како и колико,
без те самосвести, прете опасности од гушења и умирања слика које се не уклапају,
или једноставно, ружно и несувисло, штрче из идејног језрга коме припадају.
У имагинирању круга, оквира. врта и скупа тематског духа ове изложбе млади
Шимуновић је одабрао истраживање на фасцинатним физичким птичијим примерима
врана из породице Corvus у којој се посебно истиче гавран, као њихов
најкрупнији и најуспешнији представник, птица која је великом америчком писцу
Едгару Алан Поу инспирацијиски послужила за истоимену песму и донела му светску
славу. У енциклопедијским записима стоје подаци по којима вране и
гавранови слове за најинтелегентније и најмузикалније птице са способностима
опонашања и људског говора.
На Шимуновићевим сликама вране и гавранови су колористички представљени корз
ахроматску игру визуелних записа у којима се преплићу одрази лавиранх флека,
сенки и потеза у загрљају светлости. Ти црно-бели записи са геометризованим
црвеним акцентима сугестивно упућују на аналитичка промишљања природе и улоге
човекових запостављених односа са њом. Посебна драж ових слика је и у томе што
је њихов аутор покушао да дочара реалан свет природе, критички га повезујући са
разликама апастрактних приказа оног што није у оном што јесте. И све то на делу
видљивог сензацијског небеског свода којим лете вране и гавранови са зрачењем
фасцинантног металног одсјаја са њихових крила.
Нема коментара:
Постави коментар