28. фебруар 2017.

BEZBOLNA PESMA


















ZORAN M. MANDIĆ

BEZBOLNA PESMA

Voleo bih da vidim dobro
ono što me okreće oko svoje ose
jezikom kruga prepričava
oduzima i dodaje kvadraturi znanja
maleckoj nadi šćućurenoj u veri
u telu koje se odbija od ogledala
Duše
kao nesigurna misao
kao nepristajanje na duboko besmislene
zidove
ograde iznutra i spolja
u nečemu što ne garantuje ni jednu
mogućnost
samopoverenje u trajanju
otvoren dijalog s prolaznošću
 Znam da ovlaš postojim
suočen sa neiskazivošću reči
s njihovim banalnim prevodima teksta
Smrti
na nepostojeći jezik
Znam da sam još pomalo lep
U daru na istoj klupi sa Horacijem
Sve bliži granici
Pred čijom kapijom se odlažu stvari
Jezik i malecka nada šćućurena u veri
Da mogu kroz druga vrata vanredno
Negde


 Između 8. i 9. maja 2004.