BEZBOLNA PESMA

ZORAN M. MANDIĆ

BEZBOLNA PESMA

Voleo bih da vidim dobro

ono što me okreće oko svoje ose

jezikom kruga prepričava

oduzima i dodaje kvadraturi znanja

maleckoj nadi šćućurenoj u veri

u telu koje se odbija od ogledala

Duše

kao nesigurna misao

kao nepristajanje na duboko besmislene

zidove

ograde iznutra i spolja

u nečemu što ne garantuje ni jednu

mogućnost

samopoverenje u trajanju

otvoren dijalog s prolaznošću

 Znam da ovlaš postojim

suočen sa neiskazivošću reči

s njihovim banalnim prevodima teksta

Smrti

na nepostojeći jezik

Znam da sam još pomalo lep

U daru na istoj klupi sa Horacijem

Sve bliži granici

Pred čijom kapijom se odlažu stvari

Jezik i malecka nada šćućurena u veri

Da mogu kroz druga vrata vanredno

Negde

 Između 8. i 9. maja 2004.