16. фебруар 2017.

SUTRA


ZORAN M: MANDIĆ

SUTRA

(Osvrt na teoriju razmene promene, o iluziji)

Na pola puta
Da li
Ko zna kako je o tome
mislio Dali
Surovi kritičar Van Goga
Rekli bi
Slikarstvo je obmana Oka u
koje je Svevišnji sakrio
Pejsaž u kome je nekad zaboravio
Portret oreola Sunca
Iznemoglu svetlost
Dadilju mraka, Neprozirno
Vreme na tragu loše oblikovanog
Statusa Prostora
Sutra je pomen nastradaloj želji iz
Onog uvek Iza gde
Pomoćnici optimizma kopaju temelje za
Nove, čistije stanove nasamarenog
Pesimizma
Neverice
(Stih iz Pesme onemoćalog Pesnika
Soneta)
Uvlakači Ritmu i Melodiji
gube Dah u poterama za običnim
Rečima
Uzimaju nagrade overene u
Višem sudu za plaćenike, za
Pretlatnike na tekstove posrnulih
Kolumnista
Sve je belo, sve je crno
Uzvišeni kolorit ne tumači
Senzacije razmena njihovih
Mena i Promena
Bodri čistotu Ćutnje
Ne petlja se u Scenario sprovoda iz
koga je bekstvo
Znak
Nepripitomljenog Straha
Od koga bežati iz krivih žanrova
Neoporavljenog Smisla rečenog
Bele tablete od 20 miligrama
Ukradene iz jedne Apoteke
Rasprave
O Sutra
Zaduženog Danasom u Juče
Gle, kako Pesma uporno trpi samu
Sebe
Kako na balu svojih Uhoda
priprema Hranu bačenu na ulje
Četiri Jajeta na Oko
Dobro osoljenu sa mladim crnim
Lukom
Pozadini onog što Hranu pretvara u
Otrov u
Vežbanje Tradicije na običnom
Apstraktnom Crtežu
Da li je Zaborav
Dali i njegova vangogovska Istorija
Da li je Galapagos Deponija
Neugaženih senki Prošlosti
Dinosaurusa
Naka se pita Dostojevski
Pisac, Svedok bez DNK-a
Neposrnulo svevideće Oko na
Ruletu Sajta novog Pejsaža
Sutra
Umočeno juče u zagađenoj Vodi
Sutra
Hej
Da li se to Vreme izvinjava
Prostoru
Pred uštirkanim Počasnim vodom
Poezije
Filozofi nikada neće odgonetnuti tu
Tajnu, jer o na ne postoji