12. фебруар 2017.

ИЗБЕГЛИЦЕ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗБЕГЛИЦЕ

Сада долазе са свих страна
Света који руше они који га
Нису градили
Који крију и прећуткују своје историје
Гасних комора
Стрељања ђака
Набијања на колац
Покрштавања
Брутално ћуте самопрокламоване
Националне величине
Песници који у осмдесетим годинама
Певају: Слава теби Боже
А Бог их гледа и смеје се знајући да
Не знају шта пишу шта плаћају новцем
Срамних инвалидских и националних пензија
Нико ама баш нико да заштити оне који
Немају оне који беже пред крвавим ножем
Какав је светлуцао у рукама кољача Љубе Милоша
Ограђују се слабићи бодљикавом жицом
Док трибуни националних мањина ћуте са
Друге стране жичаних ограда
Шта ћемо сада са заштитом људских слобода и
Права пита ме на државној пијаци
Продавачица паприке и парадајза без фискалне касе
Она се не стиди свог кривог новца док избеглице посрћу у
Мукам глади, оједа и жуљева или се даве у
Дволичним водама Медитерана
Свет загађен коментаторима и саветницима
Ћути
Ћуте и њихова добро нахрањена деца
Ћуте свештеници који не плаћају порез
Ћуте птице и ајкуле
Ћуте писци Старог и Новог завета
Ћуте утисци
Нажалост ћуте и Срби болесно окупирани
Тенисом и
Прелазним роковима
Где смо то ми насред губилишта снова

Зашто уживао у талогу и септичким јамама