ИЗБЕГЛИЦЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗБЕГЛИЦЕ

Сада долазе са свих страна

Света који руше они који га

Нису градили

Који крију и прећуткују своје историје

Гасних комора

Стрељања ђака

Набијања на колац

Покрштавања

Брутално ћуте самопрокламоване

Националне величине

Песници који у осмдесетим годинама

Певају: Слава теби Боже

А Бог их гледа и смеје се знајући да

Не знају шта пишу шта плаћају новцем

Срамних инвалидских и националних пензија

Нико ама баш нико да заштити оне који

Немају оне који беже пред крвавим ножем

Какав је светлуцао у рукама кољача Љубе Милоша

Ограђују се слабићи бодљикавом жицом

Док трибуни националних мањина ћуте са

Друге стране жичаних ограда

Шта ћемо сада са заштитом људских слобода и

Права пита ме на државној пијаци

Продавачица паприке и парадајза без фискалне касе

Она се не стиди свог кривог новца док избеглице посрћу у

Мукам глади, оједа и жуљева или се даве у

Дволичним водама Медитерана

Свет загађен коментаторима и саветницима

Ћути

Ћуте и њихова добро нахрањена деца

Ћуте свештеници који не плаћају порез

Ћуте птице и ајкуле

Ћуте писци Старог и Новог завета

Ћуте утисци

Нажалост ћуте и Срби болесно окупирани

Тенисом и

Прелазним роковима

Где смо то ми насред губилишта снова

Зашто уживао у талогу и септичким јамама