18. фебруар 2017.

НЕПОСТОЈЕЋИ ДУХ РИМЕ


                         Зоран М. Мандић и Љубомир Ћорилић у Тршићу 2010.


ЗОРАН М.  МАНДИЋ

НЕПОСТОЈЕЋИ ДУХ РИМЕ


Позван у сну једног сонета
слушао сам стругање гласова који у
причи риме улазише један у други до пола
као усред лета на води
којом сунце командује и пржи
И на послужењу остах у том истом сну
са сланог на слатко пређох и
неколико чаша доброг напитка искапих
Усред тог истог сна заспах преместивши се у
свој сан као у какву хотелску собу
једнокреветну на другом или трећем спрату
Стругање премештајућих гласова из поменуте
приче рима неста на вратима мог сна
Домаћини пустише госта да одсања по свом
због свежег дисања и прозор му отворише
али не сазнадох никада да ли то прозор беше са
мог или њиховог сна
нити шта је из једног прешло у други
као она опуномоћена слика из које прхнуше
голи Адам и Ева и све оно што се
неримовано претвори у непостојећи дух

Риме