26. фебруар 2017.

ЗАШТО БАШ САД?




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАШТО БАШ САД?
(мали есеј о „великом“ непостојању одговора)


                Зашто баш сад? После толико година: нередигованих текстова, нелекторисаних постова, незавршених песама, упропаштених љубави, изгубљених ратова, лажних идентитета, безочно грубих етичких и естетских фалсификата, дубоких непристајања на нове формате, обрасце и процедуре комуникација и комуницирања и надасве после толико лоших и добрих година знања. Волео бих да знам одговор на то питање, као и на сва она друга скривена у дубинама и маглинама понора непровидних зидова који раздвајају свест од подсвести. Који онемогућавају истовремено управљање њиховим страницама, можда озбиљно наликих на, песнички и математички неистражене, њихове  „блогове“. Зашто, увек седење на „сицу“ узбудљивости те питалачке речи? Да ли због чињенице да су кроз историје: цивилизације, религије, филозофије, математике, музике и поезије откривени и пописани сви пејсажи: појмова и појава, као и сви њихови изотопи у кругу метастаза које интерактивно подстиче гравитација са другим силама и разлозима кретања? Са лажирањем налаза тзв. озбиљних научних анализа.Са прихватањем судбине аксиома у математици, а не и у религији. Чему окретање главе од радосног божијег осмеха и то усред све веће и агресивније навале срчаних и можданих удара? Чија је то освета? И због чега? Да ли је то  интродукција скорог искрцавања из свега што није искоришћено, а срамно запуштено, упропаштено и уништено?