ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЗАШТО БАШ САД?
(мали
есеј о „великом“ непостојању одговора)
Зашто баш сад? После толико
година: нередигованих текстова, нелекторисаних постова, незавршених песама,
упропаштених љубави, изгубљених ратова, лажних идентитета, безочно грубих етичких
и естетских фалсификата, дубоких непристајања на нове формате, обрасце и
процедуре комуникација и комуницирања и надасве после толико лоших и добрих
година знања. Волео бих да знам одговор на то питање, као и на сва она друга
скривена у дубинама и маглинама понора непровидних зидова који раздвајају свест
од подсвести. Који онемогућавају истовремено управљање њиховим страницама,
можда озбиљно наликих на, песнички и математички неистражене, њихове „блогове“. Зашто, увек седење на „сицу“
узбудљивости те питалачке речи? Да ли због чињенице да су кроз историје:
цивилизације, религије, филозофије, математике, музике и поезије откривени и
пописани сви пејсажи: појмова и појава, као и сви њихови изотопи у кругу
метастаза које интерактивно подстиче гравитација са другим силама и разлозима
кретања? Са лажирањем налаза тзв. озбиљних научних анализа.Са прихватањем
судбине аксиома у математици, а не и у религији. Чему окретање главе од
радосног божијег осмеха и то усред све веће и агресивније навале срчаних и
можданих удара? Чија је то освета? И због чега? Да ли је то интродукција скорог искрцавања из свега што
није искоришћено, а срамно запуштено, упропаштено и уништено?
Нема коментара:
Постави коментар