ZORAN M. MANDIĆ
NEĆKANJE
(esej o zverima)
U pozorištu uspomena obijam fioke. I ne
bojim se njihovih čuvara. Tražim oca. Među voštanim figurama. Ne nalazim ni
jednu pohvalu za nepoznato, gde svraćam na jeftino neocarinjeno pivo. A,
ja sam i dalje neodlučan da napustim hartiju, i odem na ratište. I nađem svoje
zveri. I kažem Sotoni koliko mnogo puši. I laže one u Narodnoj knjizi. O meni.
Нема коментара:
Постави коментар