08. фебруар 2017.

БЕСЕДА НАД ЧИНИЈОМ ЗЛАТА


                           Зоран М. Мандић на Сајму књига у Београду 1991.год


ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕСЕДА НАД ЧИНИЈОМ ЗЛАТА

У млеко разблаженог злата
мајка је потапала све зелено што смо
имали у кући
очеву зелену официрску доламу
малолетни зелени страх од слабих
оцена из математике
пространу зелену дворишну башту са
малим зеленим вртом у којем су
заједно одрастали
зелени лук са зеленом салатом и
зленим купусом
зелени листови белог карфиола са
зеленим грашком и још зеленијом кором
младих краставаца
Нагнута над зеленом чинијом млека
разблаженог злата
мајка је прецизно језиком ослобођеним од
метафоричког хаоса
говорила шта ће ко бити и то не само у
овом него и у оним другим животима
Узгред замоливши у једној пажљиво
монтираној дигресији
да не плачемо над њеним сандуком
Ако се говори другима онда други
треба да плачу кад доживе изговорено
Важно је изрећи наизуст оно што је само
Твоје
подвлачила би у својој беседи мисао уз
панично упозорење да
туђа мисао води у пакао језика
кроз мучионице чистилишта без воде
сапуна и ручника
без могућности да се језик језиком опере
Откуд толико неразблаженог у њеним
Речима
мислио сам и питао
Откуд то царство млека разблаженог звуком
њеног тела и духа њене суштине
беспрекорно оивичене бескрајним

Пољем умишта