ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЧЕМУ ОВА НАПИСАНОСТ УСРЕД ТЕЛА
мали спис о искуству
Изигран сам као сенка
коју више нико неће да спада са њега
затечен усред нечитљивог писма
коме ненаписано боље стоји од невидљиве
написаности
Али како од сопственог тела
на друго место
с другим временом у други простор
како се ослободити таутологија које притискују
чекићима искуствене психологије
како се одупрети неодупредивом
и опстај као сенка која ни са ког не спада
нити на иког навлачи мантил
у кишна времена под невидом изобличеним
у тајну
У оно што не могу а морам да отпишем
као вишак мишљења
као мањак гледања
као оно што јесте и није ЈА
што је апсолутна неважност напуњена
апсолутним
неважностима
Зар то ја усред Апатина после толике историје
клишеа и њене накарадне метафизике
прозивам то ЈА да призна оно силно ненаучено
знање
скривено у добро затомљеним математичким
одајама
празних аналитичких исказа
Зар то ја луд сневам несаницу која ме опажа
без Језика
без болести које се лече теоријом уместо
терапијом
Али како да пукнем
како да се распрснем на све стране на којима
ме нема
ниједном
и останем само себи разјашњен опис
мали удворички спис који се зове искуство
тако непостојеће невредан
отписан
Чему ова написаност усред једног тела
Нема коментара:
Постави коментар