У БОЖИЈИМ РУКАМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

У БОЖИЈИМ РУКАМА

1.

Ако смо стварно део опште хемије

зашто се онда толико трудимо

да наше мале киселине уздигнемо

изнад великих раствора

Откуд толико божијег међу малим

детаљима

на измаку смисла

на местима на којима се не криви

само текст

него и читав хемијски простор

у коме смо негде између воде и

ваздуха

запета запетама

поновљен ред дељења и оптицања

шта ће лирика у хемији запитаће се

једном песник

моћи ће да посумња једино у разлику

између реторичког и лиричког питања и

неће много наудити хемији која нас

све више поробљава својим великим

рас-твором

2.

Дивно (Ох, то дивно)

Сунце немоћно ће

Патити

Над парама којима ћемо из раствора

Нестајати у неизрачунатим маглинама

Атмосфере

Али тада с нама неће бити Бог

као једини незаменљиви сведок

да је све у

његовим рукама

Хемија

                Лирика

                               Маглине

                                               Атмосфера

3.

Не постоје бесконачна уживања

ни у малим ни у великим растворима

ствари су постављене по себи а

њихово сопство сеже до најситнијих

њихових детаља

Свет је увек један по истом налогу

Божије математике

само у тој истости прерачунавају се

учешћа лиричара

Велик је њихов допринос митовима

Зашто

Зато што им је Бог дао слободу

да по свом измишљају Адаме и

Еве

Он нас све искушава чак и кад смо

усред кушње

Неверујући он нас  учи веровању

посвећивању својој хемији

говору течности које скоро и да не

разумеју говор воде

Говор вода је дамски

Такви говори не подлежу преводима

Њихов препев је немогућ

Не зна се да ли је с нама у кон-такту

њено биће или њен дух

Проблем је у томе што смо пре свих

Знања

Стекли она о неверовању и

до грла се упустили у савез са сумњом

Бог све то мирно по-сматра у

свом великом чудовању како мали воле

да се залепе (заслепе) на велике

детаље

4.

Једино песник у божијим рукама

гледа да с-тварима које лирски с(ас)тавља

не отсече уши и носеве детаља

Лирика је спас којим је научен с рођењем

Дариван

као што пролеће дарива и

дуга бојама поклоне осветљава

Чудна је хемија која је у овој песми

Тама

место божије промисли

нешто као време

изнад свега и све испод

Створитељских

Руку