ЖИВОТ СЛИКЕ

                                                       Слика Душана Ћурковића

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖИВОТ СЛИКЕ

            Све слике у служби сна, који ме опомиње на могућност других слика без посла – једном су слике и никада више. Ни слика, ни сан. Лице слике у лице сна претворено је. Лице сна. Лице сна претворено у моје лице је моје лице. То лице само као своја творевина кружи. Записује пес-ник.

            Негде у кругу где нема лица вечности, нити вечност има лице, да би га претворила у лице слике, у лице сна, у лице оног који ово за- писује својим лицем – лице је живота слике. Лице лица. Нешто сасвим лично. Непрескочиво.