12. фебруар 2017.

ПОСЛЕДЊИ ПУТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОСЛЕДЊИ ПУТ


Само наслућујем оно што ће се
десити
на малој стази
којом никада није крочила нога
другог путника
моћи ћу да се одмарам на њој да
једем
гледам у звезде
док успављују
мале снове
Нико ме неће сретати
запиткивати
тражити цигарету
на раскрсници
нудити карту више за пречицу
којом се
брже стиже
негде
на неко друго необележено место
Звезде ће летети
спуштати се и плесати на небеској
пољани
Младе падалице
Мајке ће држати за
Руке
Не дајући им да пробуде

Путника