БУДВА 2007.

                         

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БУДВА 2007.

(лирски путопис)

Време је учинило своје

почистило много тога што је

стајало на уласку

из оба правца када се

пристизало у

кошуљама које је после

15 часова вожње

требало опрати у

со умочити да би се море

присетило некадашњих

поздрава

добродошлице инсцениране

другим разлозима

Зашто инсцениране када за

страну постоји

домаћа реч као што постоји

домаћи сир

домаћа публика на Тргу песника

где смо се некада

пре Будванских правничких дана

конектовали

свако за своју страст

од пре

Сећам се да сам тада говорио из

 ове исте главе

Речи

окупљене око нацрта мотива

мојих будућих песама и

седео на изглачаном камену

са рукама подбоченим

Испод

садашњости као сваки

бунтовни говорник

Рапсод

макијавелистички

осуђен на неуспех

као сваки онај који се олако

одрекао прошлости

њених дарова о које се

 бесрамно оглуишила

увек шарена будућност

Првих неколико сати

Будва је личила на

сиромашног госта

испред празних мермерних

соба луксузног

хотела са клима и

џипи-ес или претражним

навигационим помагалима

У коме више не станују ни

његова орочена сећања

Нисам је на силу увлачио у

разговор

уз умилни порубљувући

Злопијев глас

гледао сам како садашњост

кроз

иглу прошлости увлачи

препредену шарену

Будућност

надзирану преживелим

погледима

оних што се хвале

како су се већ

снашли у њој

како имају кључеве за

врата на

улазаку у све

женске вртове са

видео записима

тетоважа на њиховим

бутинама

како не умеју да се

диве оном недосегљивом

испод коже што

не мириши на заклану

србијанску јагњетину што им

кроз опори задах

овновине

цури из смешно нацртаних

уста на папиру од

привремено искамчене људске

коже

Оне

најефтиније с којом је на њима

штедео

Савет Рајског Света

Адама и Еве и

недодирљивих божијих

Прогласника

Анђеоских сензација

Срби би рекли чуда

Задубљен у критички

текст савремене Српске правне

реторике као да сам се оглушио

о њен

позив

А

била је у лакој летњој хаљиници

нашминканија од Венеције у

папучама од наде да ће

насред ноћи заплесати самном у

Старом граду као

Цитадела у којој остаде

моја равнодушност док сам уз

кањон Мораче грабио назад у

Србију уморан од

растанка са Дунавом

сав у мислима о

Принцези која ме је плашила изгледом

Вештице

не знајући да ме је баш она дању чувала

од ружних снова

у којима сам без хонорара у

савременој Српској правној

Реторици

стране речи замењивао оним из

чистоg Српског матерњег речника 

Дивио се

њиховом стрпљењу

животу у сенци без прозора чак и

оног кроз који

лети поглед на раскошно

намагарчени Хотел Сплендид са

говорницима што причаху о

легату као испоруци а о

реституцији као враћању

На повратку купих малецке

књижице са одабраним мислима

О

Нади и Срећи

они други купише неколико

килограма Српске телетине и

Ужичког кајмака

Боже с колико су задовољства

потрошили такав новац и то у

сред Србије намагарчене

путницима повратницима из

словенскоплажне Будве

Из ненадзиране

њене изгубљене улоге на

ргу песника

на коме је лепа млада

Норвежанка седела на шареној

пластичној столици док се

пастелним портретом линија њеног

лица

бавио неки надобудни

неостварени сликар

тужан због свог личког порекла

А

Злопи је на плус тридесет

певао своје порубљене

Шлагере

тешећи ме Будвом које више нема

На Тргу песника

Са неколико паклица

Ронхила рекох му на одласку

као Кундера

Трг песника је увек негде

друго као и

Савремена српска

правна реторика

Путеви и тако

клизе кроз тунеле од једне до

друге кривине

као и стране речи

избезумљене од оних којима их

замењујем у овој осветничкој

путописној песми  са

симпатијама према

Злопијевом гласу с којим је

гладио индексе рефрена

старих шлагера усред лајаве

непромишљене

Будућности

страних надзорника

Будве и њених сестара

по оцу и матери

девет Зевсових кћери

У Будви, од 10. до 15. јуна 2007. наопаке године