DRUGI PUT MEĐU MALIM NASLOVIMA

ZORAN M. MANDIĆ

Skica za mali esej

Drugi put među Malim naslovima

        Evo me, drugi put među Malim naslovima. Među tekstovima koji nisu ni proza, ni poezija, ni esej, a hrane se humusom sinhrazijem njihovih žanrovski ogledala. Dug je to put kroz detinjstvo, kroz knjige, koje su me u njemu ostavljale bez daha, navodile na razmišljanje o samoubistvu. Pišući stalno sam bio na vrhu visoke imaginarne zgrade na kome sam slušao unutrašnji glas o potrebi da skočim. Dole. U ambis emocija... U želju da se ne ispovedam drugima. Čak, ni svom drugom namučenom Ja. Borio sam se da savladam igre reči starogrčkih mističara. Naročito, onih, koji su se bavili matematikom. I geometrijom. Žučno polemisao sa Dušanom, bratom matematičarom. S njegovim nepodnošenjem filozofa. I ironičnom podsmehivanju pesnicima. Na jednoj poljani između mene i Platona on se bez oklopa mačevao sa mladim Galoom. Sevale su varnice u sudaru razlika njegovog borilačkog i mog posmatračkog mišljenja. Bio je nesavladiv u svom (ne)ograničenom Svetu. I u njegovim ličnim prikazima predstava. Nosilo me je to.

        Pisao sam o: ljubavi, ženi i strasti. A, on me je zabrinuto upozoravao da će žene upropastiti moj “put ka vrhu”. Ka vrhu zablude da postoje pisci i njihovi čitaoci. Nije verovao u Boga. Sada znam da je Bog verovao u njega. U njegovu školu za talente neverovanja. Nudio mi je ideje za “male naslove”. Brljantno je znao retorički da skicira njihove moguće teme. Insistirao je na logici teksta. Za koji je govorio da mora da se približi muzici i njenoj harmoniji sfera.

        Slušao sam ga sa imaginarne obale Istera kako usred još imaginarnije reke, njenog prvovenčanog Dunava, postrojava vojsku uplašenih intelektualaca. Nabeđenima nije dao u njihove redove. Slao ih je da stoje u kolonama za akcije opljačkanih preduzeća. Imao je smisao za kritiku. I njenom plamenu vešto je usmeravo pravac i kretanje. Bio je bolji od sebe. Naučio me je da dišem u tekstu. Da se bolećivo ne udvaram rečima. Ubeđen da ih koristim više od dvadeset hiljada.

        Moje “male naslove” svrstvao je u imaginarne brojeve. I evo, ja sam drugi put među njima. Bez njega. Ali, s njim i predosećajem da priprema njihovu vanzemaljsku promociju.