НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКО ВИШЕ СТАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКО ВИШЕ СТАЊЕ

Време нико не може да заустави

Ни најпонизнији у прљавим пословима

Додворавања

Он савршено добро види сваки детаљ

Не прима дарове

Не заводи жене

Пред њим испите полажу само најхрабрији

Плашљивцима прави копије вампира

да се плаше од посрнућа

до пресвинућа од страха на смрт

Нема код њега поправног ни за најбоље

Постојиш колико трајеш

ништа више од тога

За веровање неверника да ће умаћи

кроз тајне пролазе на боља места

откључао је многе улазе

да би се уверио колико ће од живота

односно од смрти потрошити на оклевање

Никоме не прашта

ни безгрешнима

Једном у животу остало у смрти

без преношења предмета и порука

Путује се за сва времена на непознату

Адресу

Треба га волети свим тајнама бића

Без додира и претварања

Његова невидљивост је

Наше заједничко више стање

ДОДАТАК

Ову песму уврстио сам у књигу МАЛИ (П)ОГЛЕДИ (Књижевна општина Вршац (КОВ), 2006.), а коју је за објављивање препоручио познати српски песник академик Миодраг Павловић, који је на клапни задње корице књиге написао следећи текст:

„Зоран М. Мандић је песник с послањем. Несумњиви лиричар, он остварује песничко дело по налозима аналитичког духа. Мандић има. Чини се, сопствену самоаналитичку методу. На другој страни он готово спонтано прави закључке пореклом са видика општег живота савременог света. Његов се мозак чини пунктуалним, сложен је од тачака с лица и наличија нашег заједничког искушавања дубине и површине. Из тог мозаика повремено избијају гејзири имагинативних згуснутих енергија. Истовремено, аналитички дух песника формулише стихове који су као мудре изрееке – за памћење. То су његови цитати који удобно плове по импулсима непресушне песничке инспирације.Песник Мандић путује тамо куда је послат и сопственом енергијом стиже до песничких открића“.