Зоран М. Мандић и Драгомир Шошкић, Нови Сад 2012.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
АКО УСПЕМ
Ако успем, макар на тренутак, тек да се искобељам из хаоса форми, да бих, у
неколико реченица, срочио опис дубине, кроз чије чељусти меланхоличан свет
силази у тамност, на гозбу у чије претеће провалије незадовољства одлажу
комешања размрвљене слике света препуног: опклада, претпоставки, илузија и
трговаца ствар- ним чињеницама у нестварном пејсажу необли- коване
вечности – ни онда нећу остати.
Ако не успем да тај исти свет испричам језиком доживљаја, песма ће победити
саму себе. Гледајући и смешкајући се у лице. Мом неостан- ку. И оном
измереном у оном колико сам мало припремљен за озбиљне задатке живота. За њего- ве
безмерне збрке вишка судбине. У игри завр- шетка са мањком вишкова
илузија.
Нема коментара:
Постави коментар