14. фебруар 2017.

АКО УСПЕМ


                               Зоран М. Мандић и Драгомир Шошкић, Нови Сад 2012.


ЗОРАН М. МАНДИЋ

АКО УСПЕМ

            Ако успем, макар на тренутак, тек да се искобељам из хаоса форми, да бих, у неколико реченица, срочио опис дубине, кроз чије чељусти меланхоличан свет силази у тамност, на гозбу у чије претеће провалије незадовољства одлажу комешања размрвљене слике света препуног: опклада, претпоставки, илузија и трговаца ствар- ним чињеницама у нестварном пејсажу необли- коване вечности – ни онда нећу остати.

            Ако не успем да тај исти свет испричам језиком доживљаја, песма ће победити саму себе. Гледајући и смешкајући се у лице. Мом неостан- ку. И оном измереном у оном колико сам мало припремљен за озбиљне задатке живота. За њего- ве безмерне збрке вишка судбине. У игри завр- шетка са мањком вишкова илузија.