16. фебруар 2017.

УЛИЗИЦЕ ЛИЖУ ЛАЖНЕ ЛИЗАЛИЦЕ


ЗОРАН М. МАНДИЋ

УЛИЗИЦЕ ЛИЖУ ЛАЖНЕ ЛИЗАЛИЦЕ


Међу најједноставнијим речима
налази се реч хартија
неки хар ти и ја
лако позлаћена сенка што се
превија
пре ви и ја
изнутра као из мрака
раскораченог насред собе застрте
хартијом
Нема баш квалитетног времена за
писање
попустили су повези на прошлом
разглавиле алке на ланцу садашњег
Ветар распирује заштитне бедеме
великих и малих кутија
горљивијих од картона Потемкинових
Ватре савиле вратове на страну
тако да замршене горе једна другу
Насред улице цвили огладнели пас
крпељи докусурују његову разблажену крв
а он немоћан да урличе дрхти између
сирена возова који одлазе
пре него што су стигли
Умукла је сва воља за лепо размишљање
улизице лижу лажне лизалице
Смрачују се умови неки кажу помрачују
Ни хартија више не може да у
мастиљавој локви опере душу
помодрела је као псећа крв
заражена крпељима
Мастило побеснело
усред престижне ироније обрта илузије
да јеси

да јесте може