Сликар Милорад Бата Михаиловић на путу према ресторану Коларац у Београду 2010.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ОРФЕЛИН
Све је лук и вода
говорио је стари Орфелин узимајући
сабљу у руке
Књига човеку помути памет горе од
лепе жене
орфелински би дужио своју реченицу
стари Орфелин
док би ону најдражу пажљиво трпао на дно
хајдучког ранца
Књига је ускок
почело је да му се врзма у глави
нешто као нарав младе звери
Узмеш ли је први пут за тобом ће као сенка
сво преостало време
презреш ли је светиће ти се надано и ненадано
Оне те имају у рукама и
сличе једна другој
као жена жени
као књига књизи
Грба на леђима старог Орфелина сведочи о
том терету
о тој вечној мрљи на језику
Нема коментара:
Постави коментар