ЗОРАН М. МАНДИЋ
МАЛИ СВЕТ
Свет је мали да би се о њему
писао роман
да би се проширила илузија описа
непроменљивог дворишта у којем
станују сви
оболело сећање на увек исте ствари
поређане поред непотребних зидова
као у клопци
Увек исти ваздух кружи историјом
неочишћен од себе загађен досадом
појармљеним немирима
расејаним у храну
у непредвидивим гримасама лежерности
Лажи сна не помажу свету
његовом грцању у сликама
натовареним теретима погледа
Свет је заиста мали
да би сазнао нешто више о себи
на његовим укрштеним речима
стилисти вежбају познате игре ухођења
метафора
приказа и осврта
малих љигавих аутономија мудрости
њихових још љигавијих таутологија
у вери
у напретку неверовања ни себи ни другима
ни оном који мисли да их је надмудрио
својом бесмисленом вечношћу
Учинио подобним за њих саме
док једу масним рукама
преписујући неважне описе
ствари које их надживљују својим мртвилом
задржавају у бесмислу опкладе
да више могу од онога што никада нису могли
нити ће моћи у том малом свету
Нема коментара:
Постави коментар