ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПЕСМА ЈЕ ОХОЛИ МАНЕВАР ДУШЕ
Песма је охоли маневар душе у
ненаписаном
Њена бестелесност не зависи од речи
колико речи жуде за телом
Текста
за њом неприлагодљивом правилима
монструма Језика
у његовој многозначној пустињи
смешне конкуренције још смешнијих
верзија
знакова поред пута
који је увек пут поред знакова
незаинтересован њиховим понудама
Све је слика
Све утисак који оставља
И ништа више
нити мање
Описе пишу престрављени поданици
речи
њихове вечите слуге и робови
Нема коментара:
Постави коментар