БЕЗНАЧАЈНА ЈЕ УЛОГА КОЈУ ИМАШ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕЗНАЧАЈНА ЈЕ УЛОГА КОЈУ ИМАШ

Безначајна је улога коју имаш

кад је имаш

Зима сурово надима своју улогу

страхом од себе

У недомишљеном пејсажу постојања

налик на безвремени клише са

понављањем прича о успоменама из којих

сећање цури претварајући се у воду

у боје сунцем распрострањене

његовом дволичном прашином

оболелом од таме вечности

Безначајна је и пролазност

окретање од ње још безначајније

Урушени ликови мишљења у њој

позирају погледима изнутра

Зима је свакако напољу на чистини

не улази тек тако у топлу собу своје

прозирности

не тргује са речима

не подилази ћутању

Значајности умиру патетично у безначајности

А око одра празан простор

зима заборава

прекрива разлоге чак и ове песме

у ничему