04. фебруар 2017.

ЗРНА МУДРОСТИ




ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ

ЗРНА МУДРОСТИ

         Зоран М. Мандић све хоће и све може. Он пише песме, прозу, критику, и, ево“, сад и есеје. Мале, сведене на ситан простор једне или две странице, протегнуте есеје о свету који га окружује, о „животу“, „врту“, о „писцу“, „тишини“, о „стварима“ и тако редом и не како падне, него како његова инспирација наиђе и како га његов нагон да буде и траје наведе и заведе.ј  „Мали наслови“, вели писац, али збуњује поднасловље „бестидне беседе“. И не знате шта је ту „бестидно“ – оно што види, оно што провиди, или оно што ћути, или пак оно што се усуђује и што се на овај начин не казује. А овде, у овој књижици, има текстова од сваке врсте и свакакве тематске оријентације. Оних који су окренути историји и оних који су окренути песнику, Оних који хоће у свет морала и оних који хоће у тајну говора.
            Има овде есеја с инспирацијом, поетски натучених, опако видовитих, а има и оних који на неког одређеног помишљају иако га изриком не маркирају, који бележе оно што се ћути и исписује оно што се голим оком не види. Има овде видовитости дароване мудрима и има прозирности дароване пророцима... И има овде стила, поетског стила ако хоћете, надахнутог и кад нећете. Ово је књижица пробраних, намерно три пута претребљених, малих смисаоних и тематских целина. Она није писана у стиху, иако на песме личи, није писана сентенциозно иако многа зрна мудрости око себе расипа.То је књига „Сугреб“, наиђете на незгодно место и све око вас сине. Видите и оно што је вечито у мраку, осећате и оно што је тајна, знате и оно што је под велом и оно што је под заклетвом.
            Мала књига, а велика тајна из ње бије. Све изгледа као да је случајно, а све је у себи негде закономерно. Све једно из другог произилази и све једно у друго увире. И кад се из текста истргнете, остаје отисак писца, радозналог, инспирисаног, мисаоношћу прожетог, страшћу да се исказује, занесеног. Али остаје бојазан да се писац не расипа, да се не губи, у свему што може и не растаче све што га обузима. Тако задовољство онима што читате смањује страх од онога што слутите. Све је добро што се добро сврши, само се кошара не сме да преврши.



„Вечерње новости“, 9. фебруара 2004, Београд