ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЛОМАЧА
На ломачи смо и
када не знамо где смо
да ли на пољани на
којој је
тешко рањен Пушкин
или на
оном језеру на чијем
се
воденом огледалу
заледи и
најтоплији поглед
Глупо је јурити међу
узорима за
сопственим алтер егом
а још
страшније не чути
звук мисли
усред окупације у
кланцу
визуелног тренутка
Мученички его песника
никако да се ослободи
муке са
тетовираном драмом
слободе на
његовој ломачи
Ствари удружене са
детаљима
бесмислица ликују над
језиком
њене ватре
Једино принципијелне
таме
ако је то нека утеха
не воле ватру
Оне никада нису за њу
дале свој глас на
изборима за
први глас сујете
Тама не бежи од
својих снова
нити их оптерећује
причама из
историје погледа
њена еротика није у
коалицији са
људским глупостима
за разлику од њих
подсећа их на
Христосов есеј о казни
тишине
невидљивог са којoм је на све
упозоравао
невернике навикле на
моћ бахате
силе на крила гаврана
када ударцима
попут снажног цимбала
лупају изнад
земље како би то
рекао
Антонен Арто
На ломачи је патио и
Николај Гумиљов и
није горео у тами
Нема коментара:
Постави коментар