ЗОРАН
М. МАНДИЋ
ПАЦОВИ
(зоо-запис
о сврабовима, законима и трачевима)
Сада су на улици сити са гладним
пацовима. У међусобно неподељеној територији они надгедају своје сенке, како се
криве са текстовима у којима су сатанизовани и дискредитовани. Они осетљиви на
увреде видно су узбуђени. Црвени у лицу као да болују од повишеног крвног
притиска. Остали мање увредљиви ноншалантно смишљају ликове жртви којима ће у
првим акцијама одгристи јаја. Тако да се више нико неће усудити поигравању с
пацовима. Зато што преносе све непреносиво. Од спољних и унутрашњих сврабова до
тровања намирницама упропаштеним људском небригом. Халабуком. Потребом
развијања сурове ситости. Нико више својим законима неће моћи да командује међу
пацовима. Нити да им намеће слике својих интима. И крхких идила. Пацови су на
улицама. Изашли су као што излази трач. Из смежураних, крвавих и смрдљивих
распуклина. Људске похоте да нашкоде другима. Да нашкодивши другима загаде свет.
И полупани колорит његовог зеленила.
Нема коментара:
Постави коментар