4. фебруар 2017.

ПАЦОВИ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПАЦОВИ
(зоо-запис о сврабовима, законима и трачевима)


            Сада су на улици сити са гладним пацовима. У међусобно неподељеној територији они надгедају своје сенке, како се криве са текстовима у којима су сатанизовани и дискредитовани. Они осетљиви на увреде видно су узбуђени. Црвени у лицу као да болују од повишеног крвног притиска. Остали мање увредљиви ноншалантно смишљају ликове жртви којима ће у првим акцијама одгристи јаја. Тако да се више нико неће усудити поигравању с пацовима. Зато што преносе све непреносиво. Од спољних и унутрашњих сврабова до тровања намирницама упропаштеним људском небригом. Халабуком. Потребом развијања сурове ситости. Нико више својим законима неће моћи да командује међу пацовима. Нити да им намеће слике својих интима. И крхких идила. Пацови су на улицама. Изашли су као што излази трач. Из смежураних, крвавих и смрдљивих распуклина. Људске похоте да нашкоде другима. Да нашкодивши другима загаде свет. И полупани колорит његовог зеленила.

Нема коментара:

Постави коментар