СРЦЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СРЦЕ
(Скица за емотивни портрет Борхеса у старости)

Срце је збирка која садржи
низ прича које изгледају као математика
а знатно су више од тога
Свака од њих нам поставља загонетку
која је наизглед нерешива
Свака од њих је једна апологија
чије ће странице потомство и даље читати
не због рационалног кључа који Бог
открива
Већ због фантастичног и чудовишног
чиме смо претходно били застрашени
Срце се рађа из зачуђености бивања у
времену
Из зачуђености и бивања на овом свету
где има и других бића
биљки и звезда
Из зачуђености из које се рађа и поезија
Топла стаклена башта елегија и етида
Стихова у којима се набрајају неодређене ствари
које узнемиравају
принцезу која гладује у својој кули
морнара у пустињи
Далеког ловца на јелене који негује болеснике
ноћне птице међу криновима
мирис етра по сунчаном дану
скитницу на престолу
давне снегове и давне кише
интелигенцију цвећа
Срце нам са предумишљајем показује необичности
које искрсавају пред маштом а не могу да се
објасне
Срце је простор прошлости настањен
непомичним воштаним фигурама
Аристотела
Мориса Метерлинка
Поа

2.

У апокрифним јеванђељима срце
врши враћање магичним путевима у прве
векове наше ере када је вера била страст
А Божији син човек мучен и жртвован
Нико није као срце владао историјским токовима
ни симболима простране будућности коју помиње
Тацит
осуђујући лицемерје Фарисеја и разметљиву
помпезност на једној страни
Срце је унутрашње место у коме справе постају
симболи
у коме се метафорички лицемерје означава као
префарбана гробница
Срце противуречи простим канонима
Несавладиво је и увек приповеда исту биографију
осећања уз необичне варијације
Открива нам неочекивана чуда у пољупцу
Саопштава нам запрепашћења и свирепа чудеса
дарове који полећу у вис и нестају у ваздуху
певајући
Срце је систем подземних тамница неодређеног
распореда нашег чудноватог и намученог века
руком надмене личности Сотоне Кнеза смрти
који личи на барокне пустоловине књижевности
вербалне подвиге јунака Достојевског
Срце командује вештином привлачења наше пажње
у сваком од нас оно испитује могућности мелодраме
нарочито када се опасно понављамо
када се овештала старост приклања причи
препричавању срца као фигуре пуке механичке игре
са телом
Срце је пустиња стварна и симболична
све је у њему фантастично изузев уверења
које побеђује

3.

Срцем влада илузија о срцу
О себи
Име нешто од ноћне море и дечије бајке у
том исказу
Са језом или захвалношћу примамо граничне
пустоловине и превртљиву географију коју доносе
странице његових прича
(Стална срчана тема је разлаз између реалног и романтичних илузија)
Срце је увек од сутра и од данас
Без његове велике сенке позориште живота
које је фантастички уследило је незамисливо
Ваља рећи да је Срце и кључна чињеница са читање
прича и књига
које су га подстакле на откриће текста
у којем је сваки ред већ једна неукротива песма
мали подвиг који надахњује страст
њен китњасти стил који није увек сагласан са
телесним
са уочљивим несразмерама замршених реченица и
неке природне сродности између бујности његове прозе
(прозе Срца) и области које нам показује (одрађује)
изван ње (прозе Срца)
Врлине нису довољне без чудеса Срца
Оне су попут открића љубави
попут открића мора
попут открића Достојевског
Срцу никада не треба судити на основу једне странице из
неке од његових прича
него на основу читавог збира који сачињава збирку
тих прича
Не зна се да ли постоје али се познају законитости
Срца
Једино је Бог могао да их наслути и да му да вести о њима
Пространо срце није проста просторна таутологија
Оно може без космоса чији простор иначе обухвата и чије скривене
законе изучава
Чита

4.

Срце је хиперлопта чија запремина садржи
бесконачан број равни
коцки
од којих је свака невероватна површина једне
једине стране
једне једине појединачности
Једно од кључних догађаја човекове историје
јесте откриће Срца.
Те прекрасне речи која обухвата освит
Буђење
Добробит којом у човеку заповеда пољубац
пут наклоности који је надахнуо песнички метар
тако што су му поверене сложене мисије
на многим писмима и на многим језицима једнако
Срце најбоље зна да оно што људи замишљају није мање стварно од
онога што називају стварношћу
Његова књига знања обилује чудесима
област у којој се види и не види краљевство сени
Адамов гроб на једном брежуљку
кула блага у којој један краљ умире од глади
Срце је песник кога је његово перо учинило бесмртним
који нам у својим стиховима показује разне видове божанске силе
Срце је и отац мати свог времена и свог простора
којим управља Бог својом троједношћу
А тврђаве његове подземне ватре највећи су домет
његових прича
Прича срца које Срце прича

О овој песми узгред:
         Настала је како је настала. Помогао сам јој сећањем. Читањем.
Памћењем. Дивљењем. Стално сам говорио у њој о њеном Јунаку:
шта је. На кога подсећа. Нисам описивао. Нити се приклањао слици.
Нисам цитирао због многогласја које допире из сваког цитата. Наро-
чито украдених који се муче на свирепим справама заточеништва у
неоригиналности. У позајмљености јефтиног знања. Нешто сам урадио
за себе, а нешто за Борхеса. Али нема бојазни да ћемо један другом
ишта замерити.