2. фебруар 2017.

UPUTSTVO ZA OPSTANAK




                              Mirko Lukić, Šole i Zoran M. Mandić u Mladenovcu



ZORAN M. MANDIĆ

UPUTSTVO ZA OPSTANAK

...Na odelenju za ritam srca
posle prvih infuzija vikao sam –
Ne spominji đavola.
Kada su odlučili da me izbace iz bolnice
zaštitili su me psi lutalice.
Doktor Smrt me još uvek leči od njihovih
zaštitničkih ujeda.
Okvir tih ujeda još uvek čeka na razumevanje u
KOVU
Daće Bog da ne umrem od lakomislene
sepse...

Mogao bih ja u ovom tekstu i o sepsi, ali kuda sa tolikim vampirima koji su me izbacili iz upravnih odbora saveza mirnodopskih invalida SSP. Vreme je da krenemo rekla mi je majka na samrti. I pazi se sepse, ne objavljuj, ne nudi se lažnim anđelima, ne spominji đavola, redovno doručkuj svoja osećanja i ne donosi u eri korova cveće na moj grob. Dodala je još -

...Jadaj se kiši,
ne plači na suncu.
Zlobnici su iz kuće Bahove muzike
ukrali bas gitaru.

Ovo, ipak nije pesma o otvaranju duše. Reč je o istrgnutoj stranici iz knjige utisaka na kojoj je moja majka, negde između Dnopolja i Apatina, napisala početak čuvenog porodičng eseja – UPUTSTVO ZA OPSTANAK. Izvinjavam se mogućim čitaocima na slobodnoj interpretaciji istrgnute stranice od pre. Pre nego što sam započeo pesmu o vrapcima.

Нема коментара:

Постави коментар