SKLAPANJE PROSTORA JEDNE VASELJENE

                    Otvaranje izložbe slika Ivanke Jovanović u Domu učenika u Somboru

Zoran M. Mandić

IVANKA JOVANOVIĆ, slike, ulja na platnu

26.11.2004-15.01.2005.

SKLAPANJE PROSTORA JEDNE VASELJENE

           Kada uđete u likovni muzej Ivanke Jovanović tamo će vas dočekati neopisivost prirode koja nedostaje svakodnevici njenog sveta. Tom neopisivošću gospodari idila. Lična i zajednička. Lirska i istorijska. Sve je u njoj pod pokroviteljstvom neumornog lika jednog od tornjeva srpske crkve. Ta hramolikost prizora idiličnih pejsaža jednaka je veri u lepotu. U iskrenost verovanja. U pripadanje Bogu. Svojoj veri. Svom narodu. I svojoj istoriji.

            Pejsaži Ivanke Jovanović nisu samo obojnice proste figuracije, ili ”naivno stanje” njihove likovnosti. Oni u sebi, kao nesebičan gest i dar za druge, za svako dobronamerno ljudsko oko, sklapaju prostor jedne vaseljene. Zajedničku avliju za sva stvorenja kojima je Svevišnji podario život. Naučio ih zajedničkom disanju. I zajedničkim igrama. U toj ”maloj” vaseljeni, maloj kao ”mala pesnička kutija” Vaska Pope, Ivanka Jovanović je zapisala i najvažnije fragmente iz istorije svoga naroda: muke kosovskih junaka, odlučnost seobe Srblja, širokogrudost majke Srbije, pa sve do poslednjih litijskih karavana srpskih izbeglica. I ništa nije zaboravila. I ništa nije htela da zaboravi, ostavi nepomenuto u jednom od najlepših i najsugestivnijih albuma srpske naive. Srpskog kolorita. Zato je i spravom ponela krunu klasika srpske naive. Krunu kojom su je krunisale njene brojne, na stotine samostalnih i kolektivnih, izložbi diljem sveta.Od Srbije i Vojvodine do Italije, Kanade, Mađarske, Japana, Švajcarske, Austrije ili Nemačke. Kruna kojom su je u svojim tekstovima okitili mnogi istoričari umetnosti i pesnici. A, među njima onaj kome se najviše verovalo. Veliki i nepogrešivi Lazar Trifunović. Ta kruna i danas blješti lepotom svojih imaginarnih rubina, kao nešto određeno, samo, božjom voljom. Kao predodređeno. Ne svakom nuđeno i svakom dato.

            Samo je jedna Ivanka Jovanović. I u ovom trećem milenijumu. Trideset leta stvaranja i osamdeset godina života čine zajedincu jednog veka. Veka kojim Ivanka Jovanović gordo korača i sa svojim drugim uspesima. Sa svoja tri sina i verom u neprolaznost lepote. U njegovu likovnu lekovitost.